Kečiga

Jesetre su među najstarijim živim koštunjičavim ribama na Zemlji, sa procenjenim postojanjem između 208 i 245 miliona godina. Ove drevne ribe se često nazivaju "živi fosili" zbog svog praistorioskog izgleda, uključujući koštane ploče (štitove) umesto krljušti i rep nalik ajkulinom.

Kečiga (Acipenser ruthenus) je najmanja od dunavskih vrsta jesetri, obično dostižući 40–60 cm i 1–5 kg, mada izuzetne ribe mogu narasti do 125 cm. Za razliku od svojih krupnijih srodnika, kečiga je pretežno slatkovodna vrsta koja retko zalazi u bočate vode.

Istorijski obilna u Dunavu i njegovim pritokama, uključujući reke u Srbiji, kečiga je doživela značajan pad populacije zbog prelova, zagađenja i izgradnje brana koje blokiraju migracione puteve. Potpuno je zaštićena u Srbiji od 2019. godine.

Jesetre su cenjene zbog svog čvrstog, ukusnog mesa, a posebno zbog ikre — jedini pravi kavijar potiče od vrsta jesetri. Kečiga se istorijski smatrala najfinijom ribom za jelo u dunavskom regionu.

Zbog kritično ugroženog statusa, sve vrste jesetri u Srbiji su potpuno zaštićene. Lov na njih je strogo zabranjen, a svaki slučajno ulovljeni primerak mora biti pažljivo vraćen u vodu.