Jegulja

Evropska jegulja je jedna od najmisterioznijih i najfascinantnijih riba na svetu. Rađa se u Sargaškom moru u zapadnom Atlantiku, a larve plutaju na okeanskim strujama 1–3 godine pre nego što stignu do evropskih obala kao sitne staklaste jegulje. Zatim migriraju u slatkovodne reke i jezera gde provode 5–20 godina pre nego što preduzmu izvanredan povratni put do Sargaškog mora radi mresta i umiranja.

Evropske jegulje imaju zmijoliki izgled sa dugim, cilindričnim telom, malim grudnim perajima i kontinuiranim perajem koji se proteže duž leđa, oko repa i ispod. U slatkim vodama obično dostižu 0,5–3 kg, pri čemu ženke narastaju veće od mužjaka. Obojenost im se menja tokom života — žutog stomaka tokom slatkovodne faze i srebrna tokom migracione faze.

Istorijski prisutna u celoj Evropi uključujući reke u Srbiji, evropska jegulja je doživela katastrofalan pad populacije — procenjeno na preko 90% od 1970-ih. Sada je na IUCN Crvenoj listi kao kritično ugrožena vrsta.

Evropska jegulja se nekada smatrala jednom od najfinijih riba za jelo, sa čvrstim, bogatim i ukusnim mesom. Dimljena jegulja se smatra delikatesom širom Evrope.

Zbog kritično ugroženog statusa, evropska jegulja je potpuno zaštićena EU propisima (CITES Dodatak II). U Srbiji je lov na jegulje zabranjen i svaki slučajno ulovljeni primerak mora biti odmah vraćen u vodu.